Треће коло и трећа победа наших првотимаца. Почетак сезоне какав смо призивали  али нисмо смели наглас изговорити. Овога пута савладана је одлична екипа БСК-а из Батајнице. Резултат од 2:0 представља реалну слику онога што се дешавало на терену. Управо за толико, за та два гола су наши момци били бољи од гостујуће екипе. Меч је обележила рововска борба на средини терена, што се могло и очекивати од две подједнако спремне и одлично тактички и физички  припремљене екипе. Наш тим је истрчао у истом саставу као и у прва два кола. Са Диковићем и Романовићем као двојицом најистуренијих. За офанзивнији део везног реда задужен је био Коџић, док су Илић, Пајић а пре свега Шиљковић били сконцентрисани на то да спрече организоване нападе гостију. У одбрани, већ стандардна четворка испред голмана Савића у саставу Златковић, Станковић, Стошић и Миловановић. Са клупе су шансу чекали Провиџало, Стојановић, Лазић, Ранђеловић, Лазаревић, Гајић и први пут ове сезоне Антонијевић.

Можда би утакмица имала сасвим другачији ток, да у уводним минутима одлични голман батајничана Ковачевић, није сјајном интервенцијом спасао свој гол након снажног и прецизног шута Пајића. Након тога, па све до пред крај првог дела игре, стекао се утисак да су гости преузели контролу над утакмицом. Млада и тркачки веома потентна екипа БСК-а ушла је веома агресивно у утакмицу. Били су нешто одлучнији и конкретнији у дуелима на средини терена и већина ничијих лопти је некако завршавала у њиховим ногама. Међутим, мора се рећи да у том периоду нису успели да створе ниједну потенцијално опасну ситуацију по наш гол. Из позиционих напада нису успевали да угрозе голмана Савића а све покушаје да прескакањем средине терена дођу до гол шансе успешно су осујетили Стошић и Миловановић одличном скок игром. Са друге стране наши су неколико пута опасно запретили са бочних позиција преко брзоногих Коџића и Диковића а најближи голу смо били у 36. минуту када је Златковић после ко зна којег по реду убацивања по десној страни шутирао по земљи гађајући супротан угао Ковачевићевог гола. Голман је већ био савладан али је лопта завршила на стативи.

На гол се чекало до 43. минута. Тренутак луцидности и асистенција „без гледања“ капитена Романовића, али и савршен пријем и хладнокрвна реализација Коџића, и гости су били немоћни да спрече вођство нашег тима. Акција за уживање у режији два играча који већ доста дуго играју заједно, и за које се може рећи да већ представљају озбиљно уигран тандем.  На једну дубинску лопту нашег везног реда налетео је Коџић и главом проиграо Романовића, који је одмах повукао полудесно навукавши чак три противничка играча на себе. Коџић је наставио кретњу, укрстио са Диковићем који му је са леђа скинуо још једног противничког играча, утрчао у шеснаестерац и сачекао лопту коју му је кроз шуму ногу мајсторски послао Романовић. Савршен пријем и рутинска реализација за 1:0 и велику радост домаћих навијача. Убрзо након тога отишло се на одмор.

У другом полувремену тотално другачија слика на терену. Наши играчи су ушли много смиреније и самоувереније, из већине дуела излазе као победници, а шансе се ређају као на траци. Већ у 10. минуту другог полувремена било је 2:0, стрелац Стошић који је натрчао на одбијену лопту након промашеног пенала Романовића. Пеналу је претходио фанатстичан продор Златковића који прима лопту на неких тридесетак метара од нашег гола, у пуном трку иза себе оставља три противничка играча, долази до гол аут линије и лукаво по земљи шаље лопту на прву стативу. Искусни Диковић се убацује између лопте и  руку голмана, који не може да се заустави, руши га, и судији ништа не преостаје него да покаже на белу тачку. Одговорност је преузео Романовић, али његов шут је зауставила статива. На срећу, Стошић је реаговао најбрже, први је стигао до одбијене лопте и послао је иза леђа голмана.

Утакмица је већ ту била завршена. Такмичарска екипа као што је наша, дозвољава гостима само једну полуприлику до краја утакмице. На другој страни одморни Антонијевић, који је заменио одличног Диковића, за нешто више од двадесет минута проведених у игри до очаја је доводио десног бека гостију. Три или четири пута га је натерао да му гледа у леђа протутњавши поред њега стварајући својим саиграчима шансе које су најчешће завршаване одличним интервенцијама голмана БСК-а. Посебно ја атрактивна била шанса у којој се нашао Романовић десетак минута пред крај меча, када је налетео на одличну повратну лопту Антонијевића, финтом шута се лако ослободио директног чувара и са неких десетак метара пласирао лопту уз саму стативу већ савладаног чувара мреже. Међутим одлична перцепција једног од одбрамбених играча и сјајна одбрана главом спречили су Романовића да се упише у стрелце на овом мечу.

Треба још истаћи рећи да су пожутели Пајић, Шиљковић и Антонијевић а да су у игру ушли и Стојановић и по први пут и млади Провиџало.

Поред освојена три бода и максималног учинка у досадашњем делу првенства, радује начин на који је екипа одреаговала на нешто спорији улазак у утакмицу. Првенство је дуго и сигурно је да ће се још много пута наћи у ситуацији да им не иде како су замислили, да морају јурити резултат, да морају мењати приступ, али исто тако већ сада је јасно да су они спремни да дају све од себе да се из таквих ситуација извуку. Ако су то успели против одличног противника какав је БСК нема разлога да сумњамо да ће то успети и против других, а и ако не успеју, ми ћемо знати да ценимо труд који уложе покушавајући то. Снимак утакмице можете погледати на странициц ВИДЕО.

Екипа следећег викенда гостује ТЕК Слоги у Црљанима. Утакмица се игра у петак у 19:30.