Сигурно једна од најбољих утакмица ове сезоне у Зони виђена је у недељу на стадиону ФК Лештана. Малобројни промрзли гледаоци имали су прилику да присуствују свему ономе што фудбал чини привлачним милионима људи широм света. Девет постигнутих голова, пет жутих картона, четири стопостотне прилике, три погођене пречке, два недосуђена и један (неко каже неоправдано) досуђен пенал, голманске грешке и понека судијска, фантастична борбеност, узавреле емоције па и понека псовка, а изнад свега два одлична и, за игру врло расположена тима. Екипа из Младеновца већ три кола не зна за победу. За претходних 13 кола примили су укупно 6 голова, од тога на 9 утакмица су успели да сачувају своју мрежу, а данас су примили читавих 6, а могли су још по који… Чини се да Младеновчани плаћају цену тешког распореда у завршници сезоне и чињенице да сви хоће скалп лидера, да сви желе да докажу своју вредност против најбољег, пружајући и више од својих реалних могућности.

ПРВО ПОЛУВРЕМЕ:

Не улазећи у то да ли га је било или не, чини се да је досуђени пенал за госте у 3. минуту одредио даљи ток утакмице. Већ пар кола уназад приступамо утакмицама на прави начин, колегијално, другарски. Форма нам је у успону, игра све боља, тимска, течнија, а залагање какво и треба да буде. Ипак, никако нисмо успевали да то материјализујемо, да наплатимо.. Тешко смо долазили до голова а до бодова још теже. Пропуштали смо шансе, промашивали пенале, поклањали голове противницима, трпели судске неправде. И као да је то недостајало, још једна „неправда“ која ће да упали искру, која ће да пробуди инат и која ће да изазове реакцију, и то какву. Лично, после прегледаног снимка утакмице, најјачи утисак на мене су оставиле реакције наших играча након постигнутих голова. Не памтим да се икада оволико емотивно прослављао неки погодак као ових шест недељних. Експлозија емоција као последица свега горе наведеног, као последица чињенице да поседују квалитет, да вредно тренирају, да дају све од себе а да резултата нема, што због сплета несрећних околности а што због неправде. Осећај неправде (оправдан или не) је окренуо ову утакмицу и надамо се целу сезону. Може се рећи да се све сломило на леђима гостију из Младеновца, иако они ништа нису криви за то, напротив, само су својим квалитетом улепшали овај фудбалски спектакл.

Већ поменути досуђени пенал реализовао је одлични Матејић за вођство гостију од 1:0. Преокрет је започео веома брзо. У 9. минуту после изведеног корнера лопта је дошла до Милошевића који се феноменално снашао и лоб ударцем искоса са леве стране погодио супротан угао голмана гостију. Већ у 15. минуту је било 2:1. Диковић је једном дубинском дијагоналом пребацио одбрану Младеновчана, нашао Антонијевића који је на ногама издржао насртај чувара и  ефектним волеј ударцем послао лопту иза леђа голмана Марића. На одговор гостију се није дуго чекало. Већ у 17. минуту Матејић одлично реагује на центаршут после прекида и пребацује истрчалог Стевића и то је 2:2. Наредних двадесетак минута се играло отворено и нападачки на обе стране и шансе су се ређале пред оба гола. Везни ред и једне и друге екипе је био на висини задатка и одбранама је било тешко да затворе све прилазе голу. Бележимо одличан шут Лазаревића тик поред гола гостију и ситуацију када је  после одличног продора Антонијевића и иделног центаршута на другу стативу, нераван терен спречио Диковића да се упише у стрелце. На другој страни гости су тражили пенал после продора и центаршута Николића али судија Јеремић овај пут се није огласио. У 39. минуту 3:2 за Лештане. Антонијевић по ко зна који пут пробија по левој страни и шаље лопту по земљи у петерац гостију. На првој стативи Диковић је за мало кратак, али то као да је збунило одбрану гостију и лопта кроз шуму ногу некако долази до Стојановића који ју је чекао на другој стативи. А има ли бољег за лопту у петерцу од њега? Као и много пута у богатој каријери, рутински је шаље у небрањени део мреже. На полувреме се одлази резултатом 3:2 за нас.

ДРУГО ПОЛУВРЕМЕ:

Бољи почетак другог полувремена нисмо могли пожелети. У 47. минуту заменили су улоге Антонијевић и Стојановић. Овај пут Пурке асиситира а Немања реализује, и по први пут водимо са два гола разлике, али како се утакмица одвијала свима је било јасно да је далеко од тога да је то довољно за мирну завршницу. У 55. минуту Матејић је још једном надвисио чувара, главом упослио Стевановића који по земљи шаље лопту у гол и враћа неизвесност и стрепњу међу наше навијаче. Недуго затим Младеновчани пропуштају шансу да се у потпуности врате у меч, у једном нападу два пута погађају пречку и то као да је био знак да не могу до бодова. Вребали су наши момци стрпљиво своје шансе из контра напада, прво је Диковић после одличне асистенције Антонијевића тукао тик поред гола, а недуго затим се Коџић после одличног соло продора ушетао у гол противника за недостижних 5:3. До краја меча, сасвим заслужено је и Диковић успео да се упише у стрелце. Одлично је реаговао после још једног продора и асистенције капитена Антонијевића и славље је могло да почне, коначних 6:3.

Далеко од тога да је све функционисало како треба у нашем тиму, али после свега што се издешавало од почетка сезоне, а посебно у последњих пар утакмица, није тренутак да се осврћемо на лоше ствари. Освојени су драгоцени бодови који нас полако гурају са позиције на којој нам стварно није место. Можда ова екипа нема квалитет да се бори за врх табеле али свакако јој није место ни у доњем делу табеле међу екипама које стрепе за опстанак у Зони. Ако ништа друго, бар то је постало јасно свима после утакмице у недељу, а пре свега нашим играчима.